Prvo „QA” iskustvo.

Pre nekih 9 godina, odlučio sam se za kupovinu novog računara, jer sam starom računaru dušu vadio. Par godina, krajnje sadistički, bez trunke empatije. Napravio sam neku željenu konfiguraciju i krenuo da listam sajtove naših prodavaca IT opreme. Cena konfiguracije je uglavnom bila približno ista kod svih prodavaca, kad ono, međutim… Na jednom sajtu je stajao tekst tipa:„Ukoliko pronađete grešku na sajtu, možete ostvariti popust do 4% prilikom kupovine opreme u našim radnjama“. Rekoh sebi:„ Hajde Marko ne budi lenj, 4 % može da bude koji dodatni GB rama, nešto veći HDD, ili nešto drugo.“

Prizvao sam taj makedonski gen u sebi, suočio se sa tim da možda upadam u infinite loop Sizifovog tipa, i krenuo u potragu. I tako ti ja listam sajt, listam, listam i listam… I naidjem na stranicu neke grafičke kartice, na kojoj stoji pogrešna slika. Sastavim ja mail – Takva i takva stvar – sa sve linkom, i čekam odgovor. Prodje neko vreme, i stiže odgovor tipa „Kada dodjete na kasu, dobićete nagradu“. Ijaoo… Ja sav srećan, osetio neki unutrašnji spokoj, reko‘ idemo malo više rama, možda veći HDD, ma lako ću sada. Iscimam ortaka da dođe, idemo po novog roba.

Dođem u radnju, dam spisak komponenti, dođem do kase predstavim se ja sam taj i taj, nasao sam bag. Tek će meni prodavačica :„Čestitam dobio si kišobran“. U tom trenutku sam se i osetio kao da sam pokisao, skupio svu zen energiju da ostanem priseban i politički korektan, da bih izbegao neki neželjeni scenario, uzeo sam svoje komponente i izašao iz radnje. Bilo je leto, kiša nije pala narednih mesec dana.

Tags:
Ostavite komentar